Породин

Општи преглед

Назив села Породин

За назив села Породина постоји више верзија:

• Прва вели да је Породин добио име по порођају жене која се породила чим је стигла у овај крај где је решила да се стално настани. Наводно је првобитни назив села био „Породим“ па је доцније то име еволуирало у Породин.
• Друга каже да се стара црква, која је постојала у месту званом „Прњавор“ у дубокој прошлости звала црква „Породимка“.
• А трећа говори да су се у овај крај доселили људи, по повратку после сеобе под Арсенијем Чарнојевићем, чији су преци били из села Брадика из Битољског или Нишког краја. Насељавајући овај крај село су назвали Породин по старом селу пре сеобе.

Миграција становништва

Село Породин није заузимало данашњи положај и доживело је доста миграција. Првобитно насеље Породин налазило се три километра североисточно од данашњег насеља. У непосредној близини налазио се стари римски пут који је везивао Рам са Цариградом. Он се налазио на садашњој тромеђи атара породинског, брзоходског и четерешког, на месту које се сада зове „Преседна“, где и сада има седам породинских колиба. Насељеници који су насељавали овај крај односно ово насеље, били су махом из Ердеља и Баната. Највише из села Алмаша и Ракитове из Ердеља. О том првом насељу и имену Преседна постоји легенда која каже ово:

„Једне године на Васкрс, у селу Породин, било је велико весеље. Младеж је играла у колу, а старији су се уз свиралу и гајде веселили. Али изненада наиђу Турци цариградским путем, па онако крвожедни као што су то увек били, нападну на народ, па неке поубијају, девојке одведу и силују, а многи се разбеже. Тако им је весеље пресело, и због тога се овај крај и сада зове Преседна у сва три гранична села.“

Збег, Селиште и Прњавор

Збег, Селиште и Прњавор. Како су Турци често пролазили цариградским путем и навраћали у село, породинци нису смели да остану на том месту. Загло се преселе југозападно одатле, у долину Велике Мораве, близу Ресавчине. Ту образују поново своје село Породин. То ново насеље се зваше „Збег или Селиште.“ Ово насеље није дуго остало на том месту, јер је било ниско и подводно. Често је било плављено од Велике Мораве и брдских потока који су се сливали у Ресавчину.

Због тога напусте и то насеље и преселе се у подножје брда у једну већу увалу где је вероватно било неко насеље. Ту су се налазиле рушевине старе цркве, у такозваној прњаворској ували где и сада има породинских кућа. Може се тачно утврдити време када су се доселили у „Прњавор“ , судећи по старом гробљу породинском које још постоји и које је напуштено чим је црква породинска била саграђена, 1872. године.

За време прве владавине кнеза Милоша у непосредној близини насеља просечен је нови пут Свилајнац- Пожаревац. Породинци се одмах почну насељавати са једне и друге стране пута, где се и сада Породин налази. Из прва два насеља Преседне и Збега нису постојала гробља, јер су се вероватно сахрањивали свако на свом имању. Тај обичај се задржао до успостављања заједничког гробља у овом крају.

Неће бити на одмет ако сачувам у овом летопису од заборава изглед споменика на старом породинском гробљу. То ћу бар приближно покушати да их прикажем цртежима.

Сви ови споменици колико их год има на гробљу су облика као први цртеж са крстом изрезаним у грубо тесаном камену, које су тесали рођаци и пријатељи покојника. На целом гробљу постоји само један споменик са другачијим крстом.  По предању,  ту је сахрањен свештеник породински Стеван Михајловић, предак фамилије Поповић из Породина. Највероватније су оваквим обликом крста хтели да назначе гроб свештеника. Само на једном једином споменику из раног период стоји натпис Јован Тодоровић  +1858. године.

Порекло породица села Породин

Оно што се са сигурношћу зна јесте да је већинско порекло становништва Влашко. Али са тим у вези не постоји пуно података. Колико је домова било у преседни се не зна. У Збегу, како је по предању забележио Милан Ђ. Милићевић, било је осам кућа, док је доцније у селу било двадесет и пет кућа. За прве породице говори да су биле влашког порекла и да су се доселиле из „Прека“. Вероватно је међу њима било и старих српских породица које су се наглом сеобом Влаха у групама изгубиле и прикључиле. Одмах после другог српског устанка нагло су се досељавале нове породице из Ердеља и Баната, и то старије породице. Млађе су оне које су се стално досељавале, а највише из Црне Реке.

Становништво и породице

У најстарије становништво спадају породице за које се сматра да су биле у Преседни и Збегу. Ту спадају: Петровићи, Димитријевићи, Моатовићи, Обретковићи и Имбрићи. Претпоставља се да су дошле из Баваништа (Баната).

По арачком списку како каже Милићевић, од 1818. године Породин је имао већ 148 домова са 331 арачком главом и спадао, као и данас, у највећа села у области.

Родови су: Петровићи, доселили се из Баната, Димитријевићи непознатог порекла, Моатовићи из Баваништа (Банат). Обретковићи непознатог порекла, Имбрићи из Алмаша (Ердељ), Шишмановићи из Ердеља, Бркићи из Алмаша.  Бајићи из Алмаша, Маринковићи из Алмаша, Војиновићи, Стојиловићи, Страиновићи, Микуљевићи и Милићевићи из Прека и сматрају се такође у старе породице.  Илићи (Балацоњи) из Црне Реке и Слатине, Драгинићи из Ракитове, Рајковићи из Хомоља. Косановићи из Прека, Зубановићи из Исакова, Паркићи из Црне Реке, Ивковићи из Слатине, Јовановићи из околине Беле Цркве. Драгићи из Слатине, Крчаревићи из Баната, Предићи из Исакова, Чичићи из зајечарског среза, Шуркуљевићи из Црне Реке, Велићи из околине Зајечара, Миленковићи из Прека. Јонићи из околине Зајечара, Брезоња из Црне Реке, Гаровљевићи из Брестовца, Лазаревићи из Ердеља. Кућешоњи (Савићи) из околине Зајечара и др.“ Све ово узето је из књиге Милана Ђ. Милићевића.

Положај села Породин

Данас у години 1955., положај села Породин налази се недалеко од десне обале Велике Мораве, а у подножју три брда- Великог брда, Колаче и Крушак , „огранка браничевског Повијарца“. Налази се и са једне и са друге стране свилајначког друма, и протеже се поред њега на више од три километра, док се у ширину простире само у средини села и то на запад према Великој Морави. На исток према старом насељу  Прњавору, где и сада има кућа. Село је збијеног друмског типа, поред друма Свилајнац – Пожаревац. Куће су  ушорене и велики број их је од тврдог материјала.

Према последњем попису из 31. марта 1958. године, Породин има 878 домова са 2018 мушких и 2062 женских душа, од којих је 350 ученика осмогодишње школе са 17 учитеља и наставника.

Село је данас подељено на улице, али се још увек називи улица не употребљавају. У центру села су све јавне и културне установе, црква, школа, општина, односно месна канцеларија, народни задружни дом, кагана, трговачке и занатске радње. Библиотека са читаоницом и биоскоп су смештени у задружном дому.

Воде села

Од извора вреди поменути два у Великој Дољи, Прњаворски у Мачјем потоку, Шајковачки, Малкоњски сада спроведен на други. Изграђена је лепа чесма у спомен палих бораца из првог и другог светског рата 1959. године. Прњаворски извор се сматра лековитим у народу.

Породин и атар породински пресецају више потока: Шајковац, Мачији поток (наводно је ту виђена дивља мачка), Велики Дољски, Војинов, Сурданов, Прњаворски и Зли поток. “Зли“се зове по злој ћуди да изненада надође.

Земља и шуме Породина

Атар (земља и шуме) села Породина је врло велики и подељен је на више делова: Велика Доља, Голо Брдо, Липар, Шајковац, Прњавор, Зли поток, Мачји поток, Преседна, Збег, Војин Поток,  Насип, Бељева, Дубровник, Кусадак (Кусјак), Морава, Блато, Трстена, Ђаковица, Вир, Шишманова бара, Извор, Глемејка, Лећева, Смрдљива Бара, Црна Бара, Мртваја, Бели брег, Миладинове воде, Слепчина, Криваја и Дрењар.

Почетком овог века становници Породина су имали своју посебну ношњу (влашку ношњу), говорили су влашким језиком. После Првог, а нарочито после Другог светског рата, ношња се не разликује од градске и нема куће у којој се осим влашког не говори и српски језик.

Становништво се бави искључиво сточарством и земљорадњом. Највише сеју кукуруз, а затим пшеницу. У последње време се развија воћарство, а свињогојство је већ од пре Првог светског рата било јако развијено. Овде је било трговаца из села који су извозили свиње за Беч и Пешту, а крупну стоку за Италију. Кроз село саобраћају два аутобуса, један од Свилајнца према Београду, а други из Свилајнца за срез Пожаревачки и натраг шестог дана. Најближа железничка станица је у Свилајнцу која је удаљена десет километара, и у Великој Плани која је удаљена седамнаест километара од Породина. Општина се налази у Жабарима од 1955. године, а у селу постоји месна канцеларија.